Articles: Priča o Avali

Lov na Avalu
GORAN MARKOVIĆ, pon 20. april 2015.

Priča o Avali film je priča o ovoj zemlji. Čak i na prvi pogled, stanje u kome se nalazi Avala veoma je slično onom u kom je država. Polusrušena, napuštena, zarasla u korov, zar vam to ne liči na Srbiju? Borba za tih 37 hektara traje već decenijama. Ali tek kada se na krajnje nepošten, rekao bih kriminalni način Jugoexport dokopao 51% vlasništva nad Avalom, počela je agonija. Jugoexport je ubrzo bankrotirao i njegovi poverioci, a možete zamislite s kim je sve poslovalo to debeovsko preduzeće, počeli su traže da se Avala proda i odatle namire svoje dugove? Dakle, baza filmske industrije treba da odplaćuje njihove mutne poslove! Vlada Zorana Đinđinđića je u februaru 2003 donela rešenje o otkupu duga Jugoeksporta i preuzimanju Avale od strane države, što bi bilo spasonosno da Đinđić mesec dana kasnije nije ubijen a ta odluka naglo zaturena. U ministarstvu kulture postoji taj papir, imao sam ga u rukama. Kako bilo, lov na Avalu je nastavljen. U ovom trenutku, kada se Avala prodaje na metar, po mome mišljenju, jedini način da se spase jeste model po kome je spašena knjižara Geca Kon. Dakle, da se proglasi prostorom koji predstavlja kulturno nasleđe. Međutim, ministarstvo kulture nije prstom mrdnulo u tom pravcu, peru ruke, čini im se da je Avala isuviše vruć krompir. Sve zemlje u okruženju su sačuvale bazu svoje filmske industrije i, šta više, jako dobro zarađuju na tome. U Sofiji na primer, u filmskom gradu Bojana, koja je bila u još gorem stanju nego što je Avala, trenutno se snimaju na desetine amričkih serija a u gradu su sagrađena tri hotela koji opslužuju filmske radnike. Sama Bojana izgleda kao deo Holivuda. Kada posmislite kakav je srpski film u odnosu na bugarski i šta je sve od koprodukcija snimano ovde, biće vam jasno koliko je prodaja Avala film besmislena. Ili ima nekakav smisao koji nam nije dokučiv.