Articles: Kratak izveštaj

BRANKO BALETIĆ, 17. april 2015.

Nakon dva uspešna perioda u razvoju Avala Filma pod rukovodstvom Ratka Draževića i Dragiše Đurića, preuzeo sam sa svojim timom vođenje Avala Filma – (izabran na konkursu u periodu od 1986. do 1990. godine.)

Ujedinili smo sve sektore uključujući filmsku laboratoriju u jedinstvenu kuću sa 333 stalno zaposlena i oko 70 stručnih saradnika svih profila na bazi ugovora.

Sva sredstva za plate, doprinose i ostalo ostvarivali smo sami. Sve obaveze prema državi – takođe. Obnovili smo 3 studija i izgradili još jedan, zatim veliki bazen za podvodna snimanja, nabavili kompletnu novu rasvetu i opremu, modernizovali tridesetak kancelarija, zamenili čučavce modernim toaletima. Proizveli smo sami ili u koprodukciji više od dvadeset igranih filmova koji su osvojili veliki broj nagrada u zemlji i inostranstvu: „Kuduz“, „Kako je propao Rokenrol“, „Život sa stricem“, „Kuća pored pruge“, „Mi nismo anđeli“, film i TV serija „Zaboravljeni“, itd. Mnogi debitanti raznih profesija zakoračili su u svet filma preko Avale.

Pružali smo servis najvećim svetskim producentima, glumcima i rediteljima u desetak velikih produkcija, između ostalih Karlo Ponti i Sofija Loren u rimejku „Ćoćare“ i „The fortunate Pilgrim“, zatim „Robinzon Kruso“ koji su naši ljudi radili tri meseca na Sejšelskim ostrvima i tri meseca u našem bazenu; „Put oko sveta za 80 dana“ sa ekipom od 300 saradnika; „Boris Godunov“ u našim objektima i Rostropovičem kao kompozitorom i Zulavskim kao rediteljem; „Bunker Palace Hotel“ velikog Francuskog i našeg umetnika Enki Bilala (Enes Bilalović), gdje su nedeljama snimali Trentinjan, Marija Šnajder, Žan Pjer Leo i drugi. Realizovane su i dve koprodukcije sa amerikancima „Tamna strana Sunca“ Božidara Nikolića (prvi film Bred Pita) kao i „Tajna manastirske rakije“, reditelja Slobodana Šijana.
Piter Justinov je predvodio čitav niz poznatih glumaca iz sveta kao i sve EX YU zvezde. Umetnički savjet koji je odlučivao o projektima, vodio je Miloš Radivojević, pored Bogdana Tirnanića, Nenada Prokića, Radivoja Cvetičanina i Gojka Kastratovića.

U to vreme premijer je bio Ivan Stambolić, ministar kulture Branislav Milošević, koji su pružili punu podršku Avali već samim tim što se niesu mešali u njen rad. Kompletna dokumentacija o Avali je u opštini Čukarica na čijoj se teritoriji nalazi Avala Film – uzgred jedan od najlepših parkova u Srbiji.

Tri godine za redom otvarali smo vrata studija i podignutih objekata u krugu Avale tokom letnjih meseci organizujući razne kulturne i zabavne manifestacije pod imenom „Avala Fest“. Bilo je noći ,a ponekad i do zore, 4-5 hiljada posetilaca bez ijednog incidenta. Celi finansijski promet, tokom četiri godine, odvijao se preko Beobanke (preko 6 miliona maraka).
Pravi stečaj Avale Filma objavio je Slobodan Milošević 1990. godine kao i stečaj Srbije. Njegovi saučesnici su i danas na vlasti pa se posao privodi kraju. Zamena je teza, kako je ugrožen samo ogromni Filmski Fond Avale (preko 600 filmova) jedan od najvažnijih kulturnih stubova Srpske kulture. To je kolaterala, u krađi zemljišta i objekata. Avala bi ponovo uz skromna ulaganja mogla biti u funkciji kao velika Kuća Filma gde bi pored depoa Kinoteke, četiri aktivirana filmska studija bio i Filmski centar Srbije, sedišta udruženja itd. Avalino ime nije izbrisano u svetu filma. Čudi me slab optor destrukciji ove kuće ne samo filmskih nego i drugih javnih ličnosti; koji kao da ne razumeju da je ovo jedan od završnih udaraca našoj kulturi.

Hiljade ljudi tokom pola veka gradilo je ovu kuću i Srpsku kulturu.
Branko Baletić
bivši gen. direktor
Avala Film 1986 -1990
Foto: www.darkojovanovic.com